Franjo Hegediš : U prvi lov iz očevog ranca

Čovek da bi bio dobar lovac mora se roditi kao lovac, jer lovac se ne postaje, to čovek mora voleti, kaže Franjo Hegediš jedan iz grupe lovaca sa trenutno najvećim stažom u opštini. Kao da je juče bilo, Franji pamti prva lovačka iskustva, kad ga je kao malog otac u ruksaku „nosio“ u lov.

Tradicija lovstva se u porodici Hegediš prenosi sa kolena na koleno. Franji je deda bio lovac, pa otac, a sad su i njegovi sinovi lovci. Uz lovstvo deo porodične tradicije od preko sto godina je i pčelarstvo: -Moja majka ima 75 godina, ali još uvek pčelari. Sad pčelarimo ja i supruga, i imamo sva moguća priznanja koja su za ovaj posao mogla biti osvojena.

To volimo, kao i lov i bar za mene i lov i pčelarstvo imaju podjednak tretman i ljubav, ističe Hegediš. On kaže da veliku podršku bavljenja lovom ima od supruge i kaže da svaki uspešan lovac iza sebe mora imati apsolutnu podršku porodice. Tada je i ceo stan u znaku lova, sa brojnim trofejima i lovačkim uspomenama po zidovima koji prostoru daju neku posebnu toplinu, a tako je baš u porodičnom kutku Hegediša. Svaki od trofeja u ovoj sobi ima svoju priču i tu se pred sagovornikom otvaraju slike nepreglednih vojvodjanskih polja, divljači u prirodnom ambijentu i lovačkih šešira sa obaveznim perom na njima.

I, ne samo vojvodjanskih polja već i čuvenih bosanskih hajki na vukove čiji je učesnik Franjo bio. I upravo ovaj momenat otvara jednu drugu dimenziju lova. Nije to samo pucanje, trofeji, već pre svega druženje lovaca, sticanje novih prijateljstava, a Franjo Hegediš ih zahvaljujući lovu sad ima i mnogo šire od granica bivše, velike Jugoslavije.- Medju lovcima se razlike ne osećaju, mada tu ima raznih zanimanja od političara, doktora, profesora, pa do radnika i zemljoradnika.

U lovu su svi isti, i svi dišu kao jedan, ističe Hegediš. Što se tiče lovstva u apatinskoj opštini, broj lovaca je u laganom padu prvenstveno zbog teške finansijske situacije, jer lov nije nimalo jeftin sport i traži mnogo odricanja, ali po rečima našeg sagovornika ohrabruje jer uvek ima podmlatka, a u sekcijama društva u Apatinu , Prigrevici, Svilojevu i Kupusini ima trenutno 250 lovaca, mada je Apatin sam nekad imao 300 članova. Razgovor se ponovo vraća na mlade.

I danas lovci u našoj opštini vode decu sa sobom u lov. Deca uživaju u prirodi i tako grade svoju ljubav prema lovu. Čuveni lovački doručak ima posebnu draž, pa tu su još čuvenije „lovačke“ priče. Deca sve to slušaju i „upijaju“. Pričajući o ovim lovačkim iskustvima, Franjo Hegediš se vraća na svoje prve dane kad je u očevom rancu „krenuo u lov“.- Imao sam pet godina, ali sam još u ustima ljubomornu držao cuclu.

Sećam se iako tako mali da mi je prišao poznati apatinski lovac Djuro Glumac, i rekao, naravno više u šali da ne mogu ići u lov dok nosim cuclu. Ja sam je izvadio iz usta, stavio u džep, i tako sam postao lovac, priseća se Hegediš.

 

Timber by EMSIEN 3 Ltd BG